By U leto 1923. Frenk i Elizabet Frejzer sa svojim dvogodišnjim mešancem škotskog ovčara krenuli su iz Oregona u Indijanu da bi posetili porodicu. Kada su stali na pumpu u Indijani, dok su točili gorivo, njega su napala tri psa i on je pobegao. Tražili su ga svuda, ali nije mu bilo traga. Vratili su se kući u Oregon sa uverenjem da ga nikada više neće videti. Prošlo je šest meseci, a Bobiju nije bilo ni traga ni glasa. Nakon što su izgubili sve nade, njihova ćerka je jednog dana ugledala na ulici mršavog, oronulog i iscrpljenog psa koji je ličio na Bobija. Po njegovoj radosnoj reakciji ispostavilo se da je to on. Zahvaljujući ljudima koji su mu pružali utočište na dan ili dva tokom putovanja, ljudi iz Portlanda su uspeli da rekonstruišu kompletnu rutu koju je prošao.
Kako bi se vratio svojoj porodici, za šest meseci prešao je 2/3 Amerike, skoro 4.000 kilometara. Išao je preko Stenovitih planina, u Severnoj Americi, usred zime i na kraju je zaslužio nadimak „Bobi, čudo od psa“. Zbog ovog poduhvata postao je najpopularniji pas u državi. On je bio inspiracija za „Lesi se vraća kući“.
