By Glavna studija objavljena je 2025. u časopisu Journal of Parkinson’s Disease.
U istraživanju su učestvovali:
- University of Bristol
- University of Manchester
- Medical Detection Dogs
Kako je eksperiment izveden
Psi nisu njušili ljude direktno nego uzorke kože (sebum).
Sebum je masna supstanca koju proizvode lojne žlezde na koži. Kod Parkinsonove bolesti njegov sastav se menja i dobija specifičan miris.
Koraci u eksperimentu:
- Uzeti su brisovi kože sa leđa ili vrata ljudi.
- Uzorci su stavljeni u posebne posude na stalak.
- Psi su trenirani da označe uzorak koji “miriše na Parkinson”.
- Test je bio dvostruko slep, ni trener ni psi nisu znali gde je pravi uzorak.
Psi su nagrađivani kada pravilno označe uzorak.
Rezultati su bili iznenađujuće dobri:
- 80% osetljivost
→ psi su pravilno prepoznali 80% ljudi koji imaju Parkinsonovu bolest - 98% specifičnost
→ u 98% slučajeva pravilno su rekli da zdravi ljudi nemaju bolest
Psi su mogli da prepoznaju bolest čak i kada pacijenti imaju druge zdravstvene probleme, što znači da miris nije slučajan.
Kod Parkinsonove bolesti dolazi do promena u metabolizmu kože:
- povećana proizvodnja sebum-a
- promene u hlapljivim organskim molekulima
- drugačiji hemijski sastav masnoće kože
Te molekule psi mogu da osete jer imaju oko 300 miliona receptora za miris (ljudi imaju oko 6 miliona).
Trenutno ne postoji jednostavan test za rano otkrivanje Parkinsonove bolesti.
Ako se bolest otkrije ranije:
- terapija može početi ranije
- može se usporiti napredovanje simptoma
- kvalitet života pacijenata može biti bolji.
Zato naučnici pokušavaju da:
- identifikuju hemijske biomarkere mirisa
- naprave elektronski “nos” (sensor) koji bi imitirao pse.
