Zašto se smejemo životinjama (a one se verovatno smeju nama)

Životinje u vicevima žive bolje od nas: pričaju, filozofiraju, nose naočare i niko im ne traži domaći. Zašto nam je baš to toliko smešno?

Odgovor je jednostavniji nego što izgleda. Kad se slon ponaša kao čovek, smejemo se jer u njemu prepoznajemo sebe, a opet je dovoljno daleko da se ne uvredimo. Zato humor o životinjama deluje na svakoga, od prvaka do dede, i deli se, grubo, na tri vrste: igre reči, čist apsurd i pseću filozofiju.

Kad zebra nosi dres: igre reči

Najstariji trik u humoru je reč koja znači dve stvari odjednom. Kako se zove veverica koja nikome ne veruje? Neverica. Kako se zove medved koji trenira karate? Griz Li, što će vam objasniti svako ko je gledao stare akcione filmove.

Naš favorit je konj koji prvi put u životu vidi zebru. Odmeri je od glave do repa i pristojno pita: „Izvini, je l' to tebi dres?“

Igra reči radi samo kad poznajete obe strane reči. Zato se tinejdžeri smeju više od male dece, a manje od dede, koji je sve ove viceve čuo još osamdesetih.

Logika? Nema je: humor apsurda

Druga vrsta humora ne pokušava da bude pametna. Mozak očekuje jedno, dobije nešto potpuno drugo, i tu nastaje smeh.

Zašto slon nosi crni kaput i tamne naočare? Zato što o njemu postoji toliko viceva da više ne želi da ga iko prepozna. Šta je malo, crno, sedi na grani i ničeg se ne plaši? Gavran sa mitraljezom. Ni jedno ni drugo nema smisla, i baš zato radi.

A tu je i svinja, najveći licemer životinjskog sveta. Svima drži predavanje kako je čistoća pola zdravlja, pa onda skoči pravo u blato. Sličnost sa ljudima koje poznajete je, naravno, slučajna.

Pseća filozofija

O psima je napisano više mudrosti nego o većini filozofa. Izdvojili smo one koje bismo okačili na frižider:

• Psi nas uče jednoj od najvažnijih životnih lekcija: poštaru se ne veruje.
• Od psa možete naučiti da slušate, da budete verni i da se okrenete tri puta u krug pre nego što legnete.
• Groučo Marks je primetio da je, van psa, knjiga čovekov najbolji prijatelj, dok je unutar psa ionako premračno za čitanje.
• Psu možete reći najveću glupost na svetu, a on će vas pogledati kao da ste mu otkrili tajnu svemira.
• Ako hoćete najbolje mesto na kauču, prvo morate da pomerite psa.
• Psi su kao čips: ne možete imati samo jednog.
• Pas je verovatno jedini rođak kog sami birate.
• Nijedan stan nije kompletno uređen bez pseće dlake po svemu.

Ko je kome gazda?

Svi mislimo da smo mi gospodari svojih pasa. Zamislite, međutim, vanzemaljce koji gledaju Zemlju iz svemira: jedno biće ide napred ponosno, a drugo ide za njim sa kesicom i kupi njegovu kakicu. Koga bi oni proglasili glavnim?

Pas nas, sa svoje strane, smatra najvećim lovcima na svetu. Svakog dana se vratimo iz prodavnice sa kesama punim mesa, a on nema pojma da smo ga samo platili na kasi.

Psu možete poveriti da čuva celu kuću, ali nikad da čuva vaš sendvič. Dobro vaspitan pas, istina, neće ni pokušati da vam uzme ručak. Samo će sedeti pored vas i gledati tako tužno da vam zalogaj zastane u grlu.

A ako vam vlasnik još kaže da obučete džemper, savet iz psećeg sveta glasi: recite mu da on onda stavi rep.

Zaključak

Životinje nisu smešne zato što su glupe, nego zato što su malo previše slične nama. I možda je u tome cela poenta: što više ljudi upoznamo, to više volimo svoje ljubimce. Ako vas zanima šta se zaista dešava u psećoj glavi kad vas tako gleda, pogledajte naše tekstove o psihologiji i ponašanju pasa.

Vic broja

Neko jutros gleda komšinicu kako razgovara sa mačkom, ozbiljno, kao da je mačka razume. Kakva čudakinja, pomisli. Dođe kući, ispriča to svom papagaju, i obojica umru od smeha.