Strah kod pasa: studija na 43.000 pasa pokazuje koliko je čest

Ako vaš pas zadrhti kad čuje grmljavinu, sakrije se iza vas kad naiđe nepoznat pas ili se otima dok mu sečete nokte, niste izuzetak. Nova analiza podataka o više od 43.000 američkih pasa pokazuje da je strah kod pasa mnogo češći nego što bi većina vlasnika rekla: velika većina pasa bar u nekoj svakodnevnoj situaciji pokazuje blage znake straha ili nelagodnosti. Studiju je objavila dr Boni Biver (Bonnie Beaver), profesorka ponašanja životinja na Univerzitetu Texas A&M, a podaci potiču iz projekta Dog Aging Project, najvećeg istraživanja zdravlja i starenja pasa u SAD.

Šta je tačno mereno

Rad je objavljen u aprilu 2026. u časopisu Veterinary Research Communications. Obuhvatio je 43.517 pasa čiji su vlasnici 2022. godine odgovarali na devet pitanja iz C-BARQ upitnika, standardnog alata za procenu ponašanja pasa. Za svaku situaciju vlasnik je ocenjivao strah psa na skali od 0 (bez straha) do 4 (izrazit strah). Pitanja su se odnosila na nepoznate ljude, nepoznate pse, iznenadne zvuke, nove predmete i situacije, ali i na kupanje i sečenje noktiju.

Rezultat: 91 odsto pasa imalo je bar jednu ocenu 2 ili višu. Kada se izuzmu kupanje i nokti, koje autorka smatra naučenim strahovima, ostaje 84 odsto pasa. Od njih je skoro 60 odsto bilo uplašeno u više od jedne situacije. S druge strane, ekstremno uplašenih pasa u svim situacijama bilo je manje od tri odsto.

Najčešći okidači: gde se strah kod pasa javlja

• Nepoznati psi: oko 47 odsto pasa pokazuje strah u bar nekoj situaciji sa tuđim psima, naročito kada ih drugi pas zalaje, zareži ili nasrne na njih.
• Buka: strah od iznenadnih ili glasnih zvukova imalo je 42,9 odsto pasa, a skoro svaki deseti pas reagovao je izrazitim strahom.
• Nega: sečenje noktiju plaši oko 35 odsto pasa, kupanje oko 22 odsto.
• Nepoznati ljudi: oko 22 odsto pasa.

„Ovo su ponašanja koja je većina vlasnika videla u nekom trenutku“, kaže Biverova. „Ova studija pokazuje koliko su te reakcije česte i koliko je važno da obratimo pažnju na njih.“

Da li to znači da je većina pasa anksiozna?

Ne. Autorka sama naglašava da podaci potiču od vlasnika, a ne od kliničkih pregleda, i da studija ne može da kaže koji psi imaju poremećaj koji traži lečenje. Kratkotrajan strah je normalan deo života, kod ljudi kao i kod pasa. Problem nastaje kada strah traje, kada se pojačava ili kada pas iznova biva izložen situacijama koje ga plaše, bez ikakve podrške. Tada strah može da preraste u agresiju, a dugotrajan stres povezan je sa slabijim imunitetom i lošijim kvalitetom života.

Važno je znati i da su brojke u ovakvim istraživanjima osetljive na način računanja. Ranija studija iste autorke iz 2024. tvrdila je da više od 99 odsto američkih pasa ima bar jedan problem u ponašanju. Istraživači sa Univerziteta Pensilvanija, Džejms Serpel (James Serpell) i Loren Pauel (Lauren Powell), ponovo su analizirali iste podatke i zaključili da su te procene preterane: uz drugačije grupisanje pitanja, strah se javljao kod 14,1 do 28,2 odsto pasa, a uz strožu granicu brojke su bile još niže. Pouka nije da je strah redak, nego da „bar malo straha“ i „problem u ponašanju“ nisu ista stvar.

Biverova ističe i da se o ponašanju na veterinarskim pregledima retko razgovara: „Ponašanje je oblast koja se često ne pomene ako vlasnik prvi ne pokrene temu.“ Kod jakog straha od oluje, dodaje, kada dođe do tog nivoa, „gotovo je nemoguće upravljati njime“. Zato je cilj da se strah na vreme primeti, prati i rešava pre nego što eskalira.

Šta to znači za vlasnike pasa u Srbiji

Okidači sa vrha liste dobro su poznati i kod nas. U gradovima se psi na šetnji svakodnevno mimoilaze sa drugim psima, uključujući i one bez povodca ili napuštene pse, a novogodišnji vatromet i petarde su svake godine težak period za mnoge ljubimce. Nekoliko praktičnih saveta:

• Ne terajte psa „da se navikne“ na silu. Ponovljeno izlaganje bez podrške, na primer guranje psa ka nepoznatom psu ili čoveku, može strah da pojača umesto da ga smanji.
• Čuvajte distancu. Ako se pas ukoči ili povlači kad vidi drugog psa, pređite na drugu stranu ulice i nagradite ga kad mirno posmatra sa razdaljine na kojoj se oseća sigurno.
• Nokte i kupanje vežbajte u malim koracima. Pošto su to naučeni strahovi, mogu se i „odučiti“: kratki dodiri šapa, nagrada, pa tek onda makaze.
• Pripremite se za buku pre praznika. Strah od zvukova je najteže lečiti kada postane jak, zato je bolje početi na vreme nego čekati 31. decembar.
• Pratite promene. Ako strah traje duže ili postaje jači, razgovarajte sa veterinarom, a za rad na ponašanju možete se obratiti i iskusnom treneru.

Zaključak

Ova studija ne govori da su psi „pokvareni“ ili da svi pate od anksioznosti. Govori da je strah normalan i čest, i da ga vredi primetiti dok je još blag. Vlasnik koji prepozna rane znake (spuštene uši, podvijen rep, okretanje glave, ukočeno telo) ima mnogo veće šanse da pomogne psu nego onaj koji reaguje tek kada strah pređe u režanje ili ujed.

Izvori: Texas A&M VMBS, saopštenje o studiji straha i anksioznosti kod pasa (engleski), Veterinary Research Communications, Owner-reported prevalence and severity of fear and anxiety in dogs (engleski), Futurity, More than 84% of dogs show signs of fear or anxiety (engleski), dvm360, o ponovnoj analizi podataka Univerziteta Pensilvanija (engleski)

Fotografija: Ellen Levy Finch, CC BY-SA 4.0, Wikimedia Commons