KAKO NAUČITI PSA DA ŠETA NA OPUŠTENOM POVOCU

Jedan od najčešćih problema sa kojima se susreću vlasnici pasa jeste povlačenje povoca tokom šetnje. Pas želi da istražuje okolinu, njuška i kreće se svojim tempom, dok vlasnik pokušava da ga kontroliše. Zbog toga šetnja često postaje neprijatna i naporna.

Osnovni cilj obuke nije da pas neprestano hoda uz nogu vlasnika, već da nauči da se kreće bez zatezanja povoca i da obraća pažnju na osobu koja ga vodi.

Pet važnih pravila za pravilnu šetnju:

1. Koristite povodac odgovarajuće dužine.

Prekratak povodac ograničava kretanje psa i može doprineti čestom zatezanju. Kada uslovi dozvoljavaju, koristite nešto duži povodac kako bi pas mogao da istražuje okolinu bez stalnog povlačenja. U blizini saobraćaja povodac treba držati kraće.

2. Naučite psa da obraća pažnju na vas.

Tokom šetnje nagrađujte psa svaki put kada samoinicijativno pogleda prema vama ili vam priđe. Tako postepeno razvijate njegovu pažnju i saradnju.

3. Naučite psa osnovnim komandama.

Za prijatnu i bezbednu šetnju posebno su korisne sledeće komande:

• „IDI“ – dozvola psu da se slobodnije kreće i istražuje okolinu.

• „PORED“ – hodanje neposredno uz nogu vlasnika.

• „ČEKAJ“ – zaustavljanje i čekanje.

• „OVAMO“ – praćenje vlasnika prilikom promene pravca.

4. Naučite psa da ne povlači povodac.

Kada pas zategne povodac, zaustavite se i sačekajte da se povodac opusti. Kada pas obrati pažnju na vas i prestane da vuče, nagradite ga i nastavite šetnju. Tako uči da povlačenjem ne postiže cilj, dok mu mirno kretanje omogućava nastavak šetnje.

5. Omogućite psu da istražuje okolinu.

Njuškanje i istraživanje prirodne su potrebe psa. Dozvolite mu da se povremeno zaustavi i istraži zanimljive mirise na bezbednim mestima. Takva sloboda može biti i nagrada za pravilno ponašanje.

Uloga vlasnika u obuci

Uspešna šetnja ne zavisi samo od psa. Vlasnik mora da nauči pravilno rukovanje povocem, pravovremeno nagrađivanje i jasno izdavanje komandi.

Obuku treba započeti u mirnom okruženju, bez mnogo ometanja, a zatim postepeno uvoditi zahtevnije situacije. 

Pravilna šetnja nije ona u kojoj pas neprestano hoda uz nogu, već ona u kojoj postoji dobra komunikacija između psa i vlasnika.

Pas treba da ima određenu slobodu kretanja, ali i da zna kada mora da se zaustavi, promeni pravac ili hoda uz vlasnika.

Uz strpljenje, doslednost i svakodnevno vežbanje, pas može naučiti da šeta na opuštenom povocu, a zajedničke šetnje postaju prijatnije i bezbednije.

Autor: Karen Pryor